Ivana Mrazović-Radović: Skrivena radost (2025).
Sve što je Ivana napisala, staje u par preteških reči, toliko teških da je najbolje prećutati ih. Vapaj (još jedna preteška reč), koji je pišući uputila nekome ko je bez čitanja trebalo da ga prepozna, dospeo je do nas koji smo ga pročitali bez njenog znanja i dozvole. Nije želela da učestvuje u čitanju svojih reči, pa ih je, kao poruku u boci, poslala nasumičnom primaocu, znajući da pomoć neće dočekati. Slabost, ili snaga? I jedno i drugo, rekao bih. Ivana je, štampanjem ovih zapisa, postala Milena Pavlović i to će njenoj duši, nadam se, doneti toliko željeni mir.
Goran Tadić, pesnik